U reakcijama na okolinu pre svega se oslanjamo na svoja čula. “Video sam svojim očima” je izreka koja se često koristi kao garancija verodostojnosti vesti koje donosimo. S druge strane, ako zvuk pucanja stakla dolazi iz susedne prostorije, čak i bez vizuelne potvrde nastale štete, možemo biti sigurni da se tamo nešto razbilo. Ipak, kombinacija informacija koje dolaze od različtih čula je pun pogodak, jer nudi čitav dijapazon informacija koje dolaze iz različitih izvora, ali upućuju na isti ishod. Ako vidimo psa koji protrčava pored stočića na kojem je staklena čaša i zatim čujemo zvuk razbijanja stakla – možemo biti potpuno sigurni šta se desilo i ko je krivac. Upravo se na simbiozi alarmnih sistema i video verifikacije zasnivaju i najsavremeniji sistemi tehničke zaštite.
Lomljava, razbijanje, vrištanje, sirene za uzbunu – sve su to za naše uvo pomalo neprijatni i često glasni zvukovi, koji nas navode na akciju. Ako neko trči, vrišti i ruši sve pred sobom, sigurno ćemo se zapitati od čega beži. Postajemo oprezniji i pitamo se da li bi i mi trebalo da se damo u beg ili potražimo sklonište. U slučaju pokušaja provale ili nastanka požara, sirena alarmnog sistema će nas upozoriti da je vreme da postupimo prema unapred utvrđenoj proceduri. Operater monitoring službe je u stanju da ustanovi uzrok rizične situacije putem video monitoringa. Ako uz video, od sistema video nadzora stiže i audio zapis, operateri i nadležni organi imaju daleko više informacija na raspolaganju.
Kraće vreme reakcije i manje lažnih alarma
Vreme reakcije na kritične situacije može biti presudno za prevenciju nastanka ozbiljnije materijalne štete ili čak telesnih povreda. Primera radi, uzmimo da čuvar nadgleda prostor ispred poslovne zgrade, škole ili skladišta. Video bez tona može privući pažnju čuvara ako se registruje komešanje između prolaznika, učenika ili radnika. Međutim, ako video kamere beleže i ton, ozbiljne pretnje se mogu prepoznati i pre nego što dođe do naguravanja ili fizičkog obračuna. Skraćeno vreme rekacije za samo minut ili dva, ponekad može učiniti veliku razliku.
Pojava lažnih alarma je problem koji zahteva efikasno rešenje. Naime, česta pojava lažnih alarma izaziva povećanje troškova, ali i uljuljkavanje u lažni osećaj sigurnosti, jer se za svaki naredni alarm prvo posumnja da je lažan. Slaba reaktivnost na alarme može uticati i na isplativost ugrađenog sigurnosnog sistema. Integracija zvuka i napredne analitike u sigurnosna rešenja, omogućava proveru alarma u realnom vremenu.
Integracija sistema i daljinsko upravljanje
Kada sigurnosno osoblje dobija više informacija iz različitih izvora, lakše i brže se donose važne odluke. Primera radi, operativci monitoring službe mogu pratiti pokušaj provale u štićeni prostor. Kamera s mikrofonom im, pored informacija o izgledu i kretanju počinilaca, može dati informacije i o jeziku kojim komuniciraju, imenima koja se spominju i naredbama koje su izrečene. S tim u vezi, lako se može utvrditi ko je bio “glavni” u sprovođenju plana, kako se zove, kako izgleda i kakvo vozilo vozi – složićemo se, ključne informacije koje će organima reda uveliko pomoći da ubrzo uhapse odgovorne. Ako postoji kombinacija kamere s mikrofonom i zvučnika, sigurnosni tim čak može i započeti dvosmernu korespondenciju s provalnicima i tako pokušati da ih odvrati od napada ili ih upozori da su nadležni organi obavešteni o situaciji.
Savremeni sigurnosni sistemi omogućavaju daljinsko upravljanje video nadzorom na lokacijama koje su udaljene od operativnog centra. Sumnjive situacije unutar štićenog perimetra će aktivirati sistem, međutim bez komponente zvuka, detaljna procena i rešavanje situacije čekaju izlazak na teren. Pored toga, integrisani sistemi omogućavaju aktiviranje unapred nasnimljenog upozorenja putem audio sistema, svaki put kada kamera detektuje uljeze ili kritičnu situaciju. Dakle, integracija audio i video zapisa ima važnu ulogu i u segmentu daljinske komunikacije.
Savremena audio analitika
Prvi i najvažniji korak za postizanje vrhunskih rezultata jeste integracija različtih sistema: video nadzor, kontrola pristupa, alarmni sistemi i audio tehnologija. Kada su sistemi integrisani, interoperabilini i “rade kao jedan”, sigurnosni timovi lako dolaze do vrednih informacija koje pomažu u procesu čekiranja situacije i donošenja odluka. Naravno, zaprimljeni inputi se dalje moraju analizirati.
Savremena audio analitika funkcioniše na sličan način na koji naš auditivni sistem obrađuje zvuk. Zvučni signal se detektuje i softver dalje vrši analizu na osnovu naprednih algoritama. Novozaprimljeni signal se upoređuje s ranije pohranjenim i klasifikovanim izvorima, kako bi se uočilo podudaranje. U pitanju je savremena tehnologija koja je u stanju da konstantno uči i napreduje, ta da uspešno razlikuje slične šumove ili zvukove.
Zvuk postaje deo rešenja
Prema izveštaju kompanije Juniper Research, do kraja 2022. godine se očekuje da će prodaja pametnih audio uređaja premašiti cifru od deset milijardi dolara. Ovakva prognoza i ne iznenađuje, ako u obzir uzmemo rast upotrebe glasovnih asistenata u svakodnevnom životu (Alexa, Google i Siri), kao i sve veću potražnju za pametnim uređajima koji prate glasovne komande.
Razvojem mogućnosti audio tehnologije i unapređenjem analitike zvuka, došli smo do situacije da je integracija zvučnih i inteligentnih komunikacija za sigurnosne aplikacije u porastu. Izveštaj magazina Security Business ističe da je 18% sistem-integratora dodalo opciju integracije zvuka svojim paketima sigurnosnih rešenja. Zaključujemo, zvuk ima novu ulogu u savremenim sistemima tehničke zaštite!