Tehnologija sigurnosnih sistema konstantno napreduje, a uporedo rastu i zahtevi korisnika. Zapravo je kombinacija ove dve stavke pokretačka snaga inovacija u svetu sistema tehničke zaštite, kojima svedočimo proteklih godina.
Kada je u pitanju kontrola pristupa, do sada smo se najčešće oslanjali na kontaktna rešenja pristupa, poput RFID kartica, PIN-ova i privezaka, ili donekle na biometriju – senzori otiska prsta. Međutim, prema IFSEC-ovom izveštaju o globalnim trendovima kontrole pristupa, čak 43% ispitanika navodi da je beskontaktnost jedan od prioritetnih zahteva prilikom izbora sistema kontrole pristupa. Najmodernije rešenje beskontatne tehnologije jeste tehnologija prepoznavanja lica, koja postaje i zlatni standard nove generacije sigurnosnih sistema.
U svetu u kome vaše lice postaje vaš ključ, moramo se osvrnuti i na ekološki aspekt implementacije tehnologije prepoznavanja lica. Smanjena potražnja za izradom RFID kartica dovodi do smanjenja zagađenja plastičnim otpadom i deo je ekološkog osveštavanja u cilju zaštite životne sredine.
Kratak osvrt na istoriju tehnologije prepoznavanja lica
Iako se tehnologija prepoznavanja lica smatra inovacijom, začeci se vezuju za šezdesete godine prošlog veka. Naime, još tada su istraživane mogućnosti mašinskog prepoznavanja lica i za potrebe eksperimenta je pohranjeno preko 800 fotografija ljudi iz različitih uglova. Ručno su mapirane ključne “tačke” na ljudskom licu: oči, nos, usta, linija kose… Ideja je bila da se na osnovu udaljenosti između ključnih tačaka automatski pronađu podudaranja. To je ujedno bio i prvi ikada primenjen algoritam za prepoznavanje ljudskog lica, a osnove previše ne odstupaju čak ni od najmodernijih algoritama današnjice. Iako su ovim eksperimentom napravljeni prvi koraci u pravom smeru, rezultati nisu bili zadovoljavajući, usled nedovoljno razvijene tehnologije.
Do sledećeg značajnog pomaka u razvoju tehnologije prepoznavanja lica došlo je tek početkom novog milenijuma. Naime, zahvaljujući pojavi kamera visoke rezolucije, razvoju procesa mapiranja i mašinskog učenja i usled unapređenja mogućnosti veštačke inteligencije, stvoreni su uslovi za dalji razvoj tehnologije prepoznavanja lica i primenu inovacija u svakodnevnom životu. Čisto radi poređenja, algoritmi su 2006. godine bili čak stotinu puta brži od onih iz 1995. godine, a takav trend se nastavio i do današnjeg dana.
Prekretnicom se može smatrati 2017. godina, kada je Apple najavio implementaciju Face ID funkcije u iPhone uređaje. Međutim, stručnjaci navode da primena tehnologije prepoznavanja lica u mobilnim telefonima i dalje nije najsigurniji oblik zaštite, budući da se oslanja na mogućnosti slabijih optičkih kamera, koje su ugrađene u uređaje. Dodatno, algoritmi koji se primenjuju u današnjim mobilnim telefonima nisu u stanju da se prilagođavaju, te prosta promena frizure ili šminke i nošenje šešira ili naočara, predstavljaju problem za sistem.
Novi standard u industriji
Sledeća prekretnica je, verovali ili ne, pandemija koja je obeležila godine za nama. Naime, pandemija je uticala na način na koji ljudi razmišljaju i ubrzala razvoj svih beskontaktnih rešenja. U skladu sa potrebama i preporukama, biometrijska beskontaktna rešenja su preferirana pristupnica, što bi značilo da tehnologija prepoznavanja lica polako preuzima primat.
Sem toga, ovakva savremena rešenja se više ne smatraju luksuzom. Tehnologija prepoznavanja lica postaje pristupačna jer je tehnološki napredak u izradi senzora i procesora doveo do unapređenja performansi kompletnog rešenja, ali i do sniženja cene finalnog proizvoda. Razvoj veštačke inteligencije i mašinskog učenja omogućava dizajniranje složenijih algoritama, koji su sve tolerantniji na slike lošeg kvaliteta i u stanju su da procesuiraju promene u slikama na nivou piksela.
Fleksibilnost i mogućnost integracije
Na listi prioriteta ne nalazi se samo beskontakntost, nego i napredna mogućnost integracije s drugim sistemima. Posebno se ističe važnost mogućnosti integracije sistema video nadzora i kontrole pristupa, pri čemu se istovremeno može upravljati kamerama i čitačima za kontrolu pristupa. Sistemi su povezani i uigran su tim: kamere beleže događaje koji se tiču kontrole pristupa, a moguće je i upravljanje zahtevima koji stižu od interfona, preko SIP linije.
Sistemi za kontrolu pristupa najnovije generacije podrazumevaju tehnologiju prepoznavanja lica, mogućnost integracije s alarmnim sistemima i detektorima požara, a hardver je opremljen i funkcijom VoIP interfona i RTSP-a (Real Time Streaming Protocol) za podršku video nadzoru.
Zaštita privatnosti
Korišćenje vlastitog lica kao pristupnice otvara pitanje zaštite privatnosti. ISO/IEC 27001 je sertifikat na kome se temelji svaki pouzdani sigurnosni sistem. Ovaj sertifikat podrazumeva desetak standarda za upravljanje osetljivim informacijama. Svi pohranjeni podaci moraju biti šifrovani. Za komunikaciju se koriste isključivo AES-256 enkripcija ili TLS protokol. Uređaji najnovije generacije podržavaju Secure Tamper funkciju (ako je uređaj nasilno otvoren, svi podaci se automatski brišu), te su opremljeni Secure Element čipovima, za kibernetičku zaštitu. Korišćenje biometrije u Evropi se strogo reguliše GDPR zakonima, kako bi krajnjim korisnicima usluge bila zagarantovana vrhunska zaštita privatnosti.
I dalje se najvišim nivoom sigurnosti potvrde identiteta smatra višefaktorska autentifikacija, koja može da kombinuje RFID kartice, PIN-ove, QR kodove s biometrijom (prepoznavanje lica ili otisak prsta). Nekada je ovaj nanajpredniji oblik kontrole pristupa bio rezervisan samo za kritične lokacije od visokog značaja, ali je danas dostupan praktično svima: privatnim kompanijama, fabrikama, gradilištima, skladištima…