Prilikom nabavke sistema video nadzora veoma je važno odabrati odgovarajuće komponente, koje će biti adekvatno rešenje za vaše potrebe i želje. Međutim, pri instalaciji kamera, u obzir se moraju uzeti i količina, kvalitet i distribucija dostupne svetlosti. Svetlost, zapravo, određuje da li će neki objekat moći da se primeti i na kojoj udaljenosti. Dakle, ukoliko je cilj slika pristojnog kvaliteta u bilo koje doba dana i noći, kameri moramo obezbediti neophodne uslove za rad, te osvetljenje visokog kvaliteta postaje prioritet.
Uloga svetlosti u percipiranju okoline
Svetlost je energija u obliku elektromagnetnog zračenja. Frekvencija svetlosti (poznata i kao talasna dužina) određuje njenu boju i vrstu. Ljudsko oko je sposobno da procesuira samo uski raspon talasnih dužina: od nekih 400 nm (ljubičasta svetlost) do 700 nm (crvena svetlost). S druge strane, kamera za video nadzor je u stanju da detektuje svetlost koja je izvan navedenog opsega, što omogućava noćni video nadzor pomoću infracrvenog svetla (IC ili IR) od 715 do 950 nm. Na nižim talasnim dužinama od vidljivog spektra zračenja se nalazi ultraljubičasta svetlost (UV).
Svetlosni parametar opisuje osetljivost kamere na svetlost, odnosno minimum svetlosti koji je neophodan za reprodukciju slike prihvatljivog kvaliteta. Osetljivost se izražava u mernoj jedinici koja se naziva lux. U specifikacijama svake kamere za video nadzor se može pronaći informacija o ovom parametru i to je ujedno i najlakši način da se utvrdi osetljivost i izvrši poređenje kamera.
Svetlost se različito ponaša na različitim površinama. U zavisnosti od materijala, svetlost može da se raspršuje, reflektuje, odbija, apsorbuje, ili se više efekata može odigravati istovremeno! Bleđe površine u većoj meri reflektuju svetlost, dok je tamnije apsorbuju. Bela boja gotovo poptuno reflektuje svetlost, dok je crna praktično potpuno upija. Objekti različitih boja selektivno reflektuju svetlost. Primera radi, zeleni list na drvetu sadrži pigment koji apsorbuje talasne dužine svih boja osim zelene, koju reflektuje.
Izvori osvetljenja za video nadzor
Sistem video nadzora ima striktne potrebe po pitanju osvetljenja, te je odabrani izvor svetlosti neophodno prilagoditi zahtevima kamera.
Sijalice sa žarnom niti su preteča modernog osvetljenja i danas se smatraju neefikasnim, budući da 90% ulazne energije konvertuju u toplotu i izrazito su kratkog životnog veka. Halogene sijalice su otišle korak dalje, ali po mnogima i dalje nedovoljno: troše čak 85% ulazne energije na stvaranje toplote. Ove sijalice su nešto manje i samim tim praktičnije, ali su zato pod jakim pritiskom, te se na taj način stvaraju izuzetno tople površine, koje ne bi trebalo dodirivati golom rukom. Smatra se da je fluorescentna rasveta daleko efikasnija od prethodne dve opcije, jer 60% ulazne energije konvertuje u toplotu. Na dodir su daleko hladnije od sijalica za žarnom niti ili halogenih sijalica, a pružaju ekvivalentnu snagu, uz značajno manju ulaznu energiju. Međutim, ove sijalice tokom rada dovode do treperenja svetla, koje je neprimetno ljudskom oku, ali ga kamere za video nadzor registruju u vidu svojevrsnog bljeskanja. Upravo je to razlog zbog kojeg se fluorescentno osvetljenje smatra neprikladnim za video nadzor.
Opcija su i HID sijalice. To su sijalice koje se često koriste za ulično osvetljenje i u automobilima. Efikasne su, garantuju dobru reprodukciju boja i imaju dug životni vek. U ponudi se mogu pronaći modeli s natrijumom niskog pritiska (koji su neprikladni za video nadzor zbog prisutne žute nijanse) i modeli s natrijumom visokog pritiska (prihvatljiviji, ali nude lošiju reprodukciju boja). Glavna zamerka ovim sijalicama je spor start: potrebno im je 2-3 minuta da startuju i ne mogu se odmah uključiti nakon isključenja.
Najbolja opcija za osvetljenje, kada su kamere za video nadzor u pitanju, verovatno je LED rasveta. LED diode su poluprovodnici koji emituju uzak pojas svetlosti. Cena LED dioda može biti poprilično visoka, ali je to svakako investicija koja se isplati na duge staze. Primera radi, prosečan vek trajanja sijalica sa žarnom niti je oko 1000 sati, fluorescentnih sijalica oko 10.000, a LED dioda čak do 100.000 sati! Pored toga, LED osvetljenje nudi brojne tehničke prednosti: niska potrošnja električne energije (efikasnost 80-90%), niske radne temperature, kontinuitet spektra boja tokom čitavog životnog veka, izdržljivost, neosetljivost na vibracije, brza aktivacija… Ako pokrenemo temu isplativosti i ekološke osveštenosti, LED diode ponovo odnose titulu. U trenutku kada je pitanje uštede električne energije i zaštite životne sredine postalo globalna agenda, LED diode prepoznajemo kao dugovečno rešenje koje nudi vrhunske performanse i uštede resursa.
Postavka rasvete za video nadzor
Osim kvaliteta rasvete, pažnju bi trebalo obratiti i na postavku. Rasveta koja nije optimalno postavljena uticaće na efikasnost kamera, a kvalitetom slike nećete biti zadovoljni.
Osvetljenje bi, pre svega, trebalo da bude usklađeno s uglom kamere, odnosno objektiva. Jedino će se na taj način ostvariti vrhunske performanse. Ukoliko odredite preuzak ugao osvetljenja, kamera će registrovati samo svetlu tačku na sredini slike. Pritom će kontrast između svetlih i tamnih delova biti prevelik, što će uticati na finalni rezultat i kvalitet snimka. Preširok ugao osvetljenja će dovesti do rasipanja resursa, a na ovaj način se smanjuje i mogući domet. Povećanjem ugla osvetljenja se pokrivenost zapravo smanjuje. Kada je ugao osvetljenja optimalno postavljen, kamera će biti u stanju da reprodukuje sliku odgovarajućeg kvaliteta.
Važno je i da se osvetljenje postavi na odgovarajuću visinu, jer pravilnim pozicioniranjem sprečavamo da određeni delovi scene budu izloženi preteranoj ekspoziciji. Ako postavljate osvetljivač s kućištem kamere, uvek bi ga trebalo postaviti ispod kamere, te mora biti udaljen minimalno 300 milimetara od kamere. Ukoliko se osvetljivač postavi iznad, bacaće senku koja može otežati praćenje snimaka.
U optimizaciji osveljenja, u pomoć priskaču i različiti filteri. Filteri neutralne gustoće (ND) se koriste za smanjenje intenziteta svetlosti, putem reflektovanja ili upijanja određenog protoka svetlosti. Longpass filteri blokiraju kraće, a prenose duže talasne dužine. Kod shortpass filtera je situacija obrnuta: blokiraju duže i prenose kraće talase. Zadatak infracrvenih filtera je da blokiraju infracrvene talasne dužine i propuštaju vidljivo svetlo. Polarizovani filteri se koriste za smanjenje efekta refleksije (npr. refleksija svetla od površine vode). Još jedna prednost LED sistema jeste što im nisu potrebni filteri za nesmetan rad, te se i u ovome ogleda njihova isplativost i funkcionalnost.
Valjalo bi napomenuti da čak ni odlično postavljena rasveta nije svemoguća, ako kamera nije odgovarajućeg kvaliteta. Za postizanje najboljih rezultata bi trebalo izabrati kameru visoke osetljivosti, u kombinaciji s objektivom koji ima dovoljno visok parametar prenosa.