Ako prve nadzorne sisteme uporedimo s modernim, primetićemo da je misija ostala ista: detekcija neželjenih aktivnosti i unapređenje bezbednosti ljudi, imovine i prostora. Daljom inspekcijom bismo utvrdili da tu sličnosti praktično prestaju. Proteklih decenija se mnogo ulagalo u unapređenje sistema tehničke zaštite, te se tehnologija, korisnički interfejs, fleksibilnost i opcije integracije koji odlikuju današnje sisteme, jednostavno ne mogu ni porediti sa svojim pretečama. Ipak, osvrt u prošlost će nam pomoći da shvatimo koliko smo zaista napredovali i dati nagoveštaj šta možemo očekivati u budućnosti.
Začeci razvoja video nadzora
Prva dokumentovana upotreba tehnologije video nadzora vezuje se za Nemačku i 1942. godinu. Sistem je dizajnirao inženjer Valter Bruh, s ciljem praćenja V-2 raketa – prvih balističkih raketa dugog dometa, koje su lansirane s mobilnih platformi tokom Drugog svetskog rata. Na ovaj način, nemačka vojska je mogla da posmatra lansiranje raketa s bezbedne udaljenosti. Međutim, praćenje raketa je bilo moguće samo uživo, budući da će video snimci postati aktuelni tek nekoliko decenija kasnije.
Američka kompanija Vericon je 1949. godine počela s proizvodnjom prvih komercijalno dostupnih nadzornih sistema. Tehnologija se zasnivala na veoma jednostavnom posmatranju događaja uživo. Nešto kasnije, 1953. godine, sistem video nadzora dobija važan zadatak – briga o bezbednosti tokom ceremonije krunisanja kraljice Elizabete II. Nadzorne kamere su postavljene širom Londona iz bezbednosnih razloga, prevashodno da bi se pomno pratile sve sumnjive aktivnosti prilikom poseta članova kraljevske porodice. Istovremeno se prve kamere pojavljuju i na ulicama Njujorka.
Petnaestak godina kasnije, 1969. godine, Mari Van Britan Braun je dobila odobrenje patenta za prvi kućni sigurnosni sistem. Sistem koji je Mari dizajnirala zajedno sa svojim suprugom, omogućavao je stanarima da vide osobu koja se nalazi ispred vrata i jasno čuju njen glas iz druge prostorije. Ovaj izum se smatra pretečom današnjih modernih kućnih sigurnosnih sistema.
Rana upotreba video nadzora u maloprodajnim objektima
Efikasan rad maloprodajnih objekata danas je nezamisliv bez primene odgovarajućih sigurnosnih sistema. Nadzorne kamere su uvek prisutne iznad kasa i strateški raspoređene po celom objektu, kako bi se osigurala bezbednost imovine, prostora, ali i zaposlenih i posetilaca.
Ako obratite pažnju, u marketima, buticima i drugim maloprodajnim objektima, sigurno ćete uočiti diskretne kupole koje štite budno oko kamere. Primetićete i ne tako diskretne javne monitore, koji su često prisutni na samom ulazu u objekat. Ovo je samo jedna od strategija kojom menadžement prodavnica nastoji da obeshrabri potencijalne kradljivce. Važno je napomenuti da nadzorni sistem obezbeđuje video snimke koji predstavljaju neoborive dokaze tokom sudskog postupka.
Široka upotreba nadzornih sistema u robnim kućama počela je sedamdesetih godina prošlog veka. Kamere koje su se tada koristile bile su glomazne i upadljive, ali su obavljale posao. Kasnije, pojavljuju se i kupole, čija je uloga bila da zaštite kamere, ali i da ih učine manje upadljivim. Vlasnici su dolazili i na ideju postavljanja praznih kupola, u pokušaju da na jeftin način odvrate lopove. Međutim, dimenzije kamera se nisu mogle sakriti, pa su često ugrađivane iznad plafonskih pločica, dok bi samo sočivo ostalo vidljivo. Možemo samo zamisliti kakva je noćna mora bila instalacija kompletnog nadzornog sistema u ovakvim uslovima!
Pojava video rekordera predstavlja pravu prekretnicu u svetu sistema video nadzora! Prvi put u istoriji je moguće naknadno pregledati snimke, u bilo koje doba. Upravo ova opcija je navela brojne prodavnice da ulože u ugradnju odgovarajućih sistema. Međutim, ovo rešenje je bilo daleko od idealnog: trake su se morale redovno menjati, a ukoliko ste želeli da čuvate snimljeni materijal, za kratko vreme biste skupili čitavu “biblioteku” video traka! Pored toga, trake su bile sklone habanju i posle određenog vremena bi postale neupotrebljive.
Digitalno doba i pogled u budućnost
Digitalana evolucija nadzornih sistema traje već dve decenije. Za to vreme, svedočili smo brojnim i velikim promenama: pohranjivanje materijala je s video rekordera u velikoj meri preseljeno na cloud, sistem se više na oslanja na žično povezivanje, što je značajno olakšalo proces instalacije i reinstalacije komponenti, korisnički interfejs je dodatno pojednostavljen, izgled komponenti je modernizovan… Same kamere su takođe doživele preobražaj: dimenzije su daleko manje, a primećuju se poboljšanja i u rezoluciji, performansama snimanja i procesorskoj snazi. Digitalnu evoluciju je posebno obeležila mogućnost integracije različitih sistema tehničke zaštite, čime se objedinjuju i optimizuju mogućnosti svih komponenti, uz jednostavno upravljanje putem jednog interfejsa. Pored toga, u prilici smo da sistemom upravljamo s udaljenih lokacija i to putem mobilnog telefona, tableta ili računara. Jedini preduslov je stabilna internet konekcija. Implementacija savremenih softverskih rešenja dovela je do munjevitog razvoja video analitike, bez koje danas ne možemo ni zamisliti profesionalni nadzor objekata. Primena video analitike u maloprodajnim objektima omogućava prikupljanje važnih podataka, koji se dalje mogu koristiti za unapređenje prodaje, korisničkog iskustva i profitabilnosti poslovanja.
Stručnjaci navode da napredak u razvoju nadzornih sistema tek predstoji! Naime, s razvojem AI tehnologije, protokola upravljanja, IT podrške i integracije – transformišu se i unapređuju mogućnosti različitih komponenti unutar sistema. Direktna posledica je unapređenje funkcionisanja sistema kao celine, jer je sigurnosni sistem jak onoliko koliko je jaka najslabija karika (komponenta) sistema. Selidba na cloud omogućava lako deljenje informacija i globalnu integraciju sistema, ali već sada zahteva fokusiranje na sajber bezbednost, kroz šifrovanje i autentifikaciju. Pred nama je i neograničen potencijal za razvoj video analitike i primenu AI aplikacija. Kamere i druge komponente sigurnosnih sistema su već sada sposobne za obavljanje složenijih i automatizovanih zadataka, što unapređuje prediktivne sposobnosti sistema i omogućava značajnu uštedu resursa.
Postaje nam jasno koliko je nadzorni sistem napredovao od četrdesetih godina prošlog veka do današnjeg dana. Jasno nam je i u kom smeru možemo očekivati napredak u budućnosti, ali smo svesni da su potencijali za razvoj neograničeni i da možemo očekivati iznenađenja.